Veliki broj igrača je tokom godina tražio da im se zabrani ulazak u kazino.
Zvuči kao odgovoran potez, zar ne?
Međutim, u praksi je to često izgledalo kao teška psihološka drama.
Šamar pred svima
Sećam se jednog igrača koji je danima gubio, odlazio po novac i vraćao se, tonući sve dublje.
Kada je izgubio i poslednji žeton, ustao je i pred svima sam sebi opalio zvučan šamar.
Odmah je tražio menadžment i zahtevao zabranu. Bio je toliko uporan da su mu je na kraju i dali.
Sve samo da ih izbacimo
Ali on nije bio jedini. Čega sam se sve nagledao…
Ljudi su radili ekstremne stvari samo da bi nas naterali da ih izbacimo:
- Namerno su razbijali piksle
- Pravili incidente
- Vikali
- Ponašali se agresivno
Sve to samo da bi isprovocirali obezbeđenje da im “udari pečat” i zabrani ulaz.
To je bio njihov način da se vežu, jer sami nisu imali snage da odu.
Par dana kasnije
Mislite da je tu kraj? Ne.
Najtužniji deo priče dolazi par dana kasnije.
Isti ti ljudi, koji su juče lupali šamare sebi ili razbijali inventar, vraćali su se na vrata.
I tada kreće kuknjava.
Onaj ponosni čovek koji je “rešavao problem” nestaje. Pojavljuje se zavisnik koji moli, kumi, traži da se pravila prekrše samo ovaj put.
Svi oni bi prešli preko svega, preko svog ponosa, preko sramote, preko onoga što su uradili pre dva dana, samo da ponovo sednu za sto.
Jedina takva “prodavnica”
Kazino je čudno mesto.
To je jedina “prodavnica” gde mušterije mole da ih ne pustite unutra, a onda još jače mole da ih pustite nazad.
O tome kako izgleda kada zavisnik shvati da više nema izlaza, pisaću drugi put. Neke priče su preteške čak i za mene.