Sećam se jednog igrača koji je bio živi spomenik onoga što kocka može da uradi čoveku.
Izgubio je sve: novac, stan, porodicu. Postao je senka nekadašnjeg čoveka. Po kazinima je uglavnom smetao, žickao i bio “inventar”, ali su ga zbog starih dana i nekog prećutnog poštovanja i dalje trpeli.
Bio je, kako mi to kažemo, “napadač”. Igrao je agresivno, progresivno. Njegova logika je bila jednostavna — kada dobija, on pojačava ulog. Nije se povlačio, već je “jahao talas”.
Tuđi žeton
Te večeri je od drugog igrača uzeo jedan žeton. Mislim da je u pitanju bilo 100 evra.
Ono što je usledilo prepričavalo se godinama.
Pakt sa đavolom
Sa tim jednim, tuđim žetonom, krenuo je u seriju.
Noć je postajala sve napetija, a on kao da je sklopio pakt sa đavolom, nije mogao da promaši.
Gledao sam razne oscilacije u karijeri. Viđao sam ljude koji se sa poslednjim žetonom vrate iz mrtvih i uzmu desetine hiljada evra. Ali ovo je bilo nešto posebno.
Od onih 100 evra, napravio je cifru od oko 20.000 evra.
Digresija o menadžmentu
Moram ovde da napravim malu digresiju.
Menadžment je bio neverovatno osetljiv na gubitak novca. Nisu mogli da podnesu ni najmanji minus. Ponašali su se kao da vode pekaru, gde se svaki perec broji, a ne kazino gde su oscilacije normalna stvar.
Bili su pohlepni, mada je to, nažalost, standard za gazde na ovim prostorima.
Te noći su se znojili, gledajući kako ovaj “prosjak” razbija banku.
20.000 evra u rukama
Ali, vratimo se na njega.
Imao je 20.000 evra u rukama. Novac koji je mogao da mu plati stanarinu za par godina, da ga skine sa ulice, da mu možda vrati delić dostojanstva.
Ali nije stao.
Posle duge i iscrpljujuće noći, koja je lomila živce i nama i njemu, sreća je okrenula leđa.
Počeo je da gubi, ali onaj agresivni stil igre koji ga je podigao, sada ga je sahranjivao. Nije hteo da sačuva ni deo. Išao je do kraja.
Izgubio je sve. Do poslednjeg dinara.
Jutro posle
Izašao je iz kazina praznih džepova, isto kao što je i ušao.
Tog jutra, kada sam završio smenu i krenuo kući, video sam ga.
Spavao je na ulici, na betonu, nedaleko od ulaza.
Par sati ranije bio je kralj sa 20.000 evra u džepu.
Sada je ponovo bio samo beskućnik.
Stil koji te podigne je isti stil koji te sahrani. O tome zašto “napadači” retko izlaze kao pobednici, pisaću drugi put.