Postoji jedan fenomen koji mi nikada neće prestati biti fascinantan.
To je trenutak kada igrač izađe iz “zone sumraka” kazina i sudari se sa realnim svetom.
Teškaš
Imao sam jednog redovnog igrača. Njegove seanse su bile ozbiljne, vrteo je cifre oko 10.000 evra za noć.
Gledao sam ga kako bez treptaja oka stavlja po 500 ili 1.000 evra na jedan spin. Žetoni su za njega leteli po stolu kao da su plastične konfete.
Dobijao je, gubio, vraćao se, znojio se celu noć u tom vrtlogu hiljada evra.
Za njega, u tom trenutku, 100 evra nije vredelo ništa. To je bio samo “kusur”.
Jutro posle
A onda bi svanulo jutro. Kraj igre. On izlazi napolje, iscrpljen, oči crvene.
I onda kreće drama.
Zbog čega? Zbog parkinga.
Izgubio je karticu. Parking košta 20 evra bez nje.
Čovek koji je pre pola sata bacio 500 evra na nulu i promašio bez reči — sada se svađa sa radnikom. Psuje automat. Nervira se.
Odjednom, tih 20 evra postaje ogromno.
To više nisu žetoni. To je “pravi” novac.
Šta kocka radi mozgu
To je najbolji dokaz šta kocka radi mozgu.
Unutra, novac gubi vrednost. Postaje samo municija za igru, alat, apstrakcija. Žetoni ne izgledaju kao novac — izgledaju kao bodovi u igri.
Napolju, realnost udara kao malj.
Kada vidite čoveka koji opušteno gubi prosečnu godišnju platu za stolom, a onda se cenjka za taksi ili parking, znajte da je on duboko u problemu.
On više ne zna vrednost novca. On samo zna vrednost igre.
Žetoni umesto novca nisu slučajnost. Kazino tačno zna zašto ih koristi. O psihologiji iza tog dizajna — pisaću drugi put.