Na beogradskom asfaltu viđali smo žive spomenike onoga što kocka može da uradi čoveku. Imao sam u pitu jednog takvog igrača. Izgubio je apsolutno sve: novac, stan, porodicu. Postao je samo bleda senka nekadašnjeg teškaša. Po kazinima je uglavnom smetao, žickao i bio deo inventara, ali su ga zbog starih dana i nekog prećutnog poštovanja i dalje trpeli pored cilindra.
Bio je, kako mi to u žargonu kažemo, napadač. Igrao je agresivno, progresivno. Njegova mehanika je bila surova i jednostavna. Kada ga felna sluša i dobija, on pojačava ulog. Nije se povlačio da sačuva profit, već je jahao talas do kraja. Kada se na ovakvu agresiju nadoveže moć poslednjeg žetona i epski povratak iz bunara, dobijate savršenu anatomiju haosa koja lomi i najveće bankrole.
Pakt sa đavolom i serija od 20.000 evra
Te večeri je od drugog igrača iskamčio jedan jedini žeton od 100 evra. Ono što je usledilo prepričavalo se godinama po smenama.
Sa tim jednim, tuđim žetonom, krenuo je u nestvarnu seriju. Noć je postajala sve napetija, a on kao da je sklopio pakt sa samim đavolom. Gde god bi stavio žeton na tablu, kuglica je upadala. Gledao sam razne oscilacije u karijeri. Viđao sam ljude koji se sa poslednjim žetonom vrate iz mrtvih. Ali ovo je bilo inženjerski nemoguće.
Od onih pozajmljenih 100 evra, svojim napadačkim stilom je razvalio sto i napravio bankroll od neverovatnih 20.000 evra.
Pekari u odelima i panika menadžmenta
Dok je on zidao kule ispred sebe, menadžment je počeo da puca po šavovima. Bili su neverovatno osetljivi na iznošenje novca i nisu mogli da podnesu ni najmanji minus. Ponašali su se kao da vode lokalnu pekaru gde se svaka kifla broji, a ne ozbiljan kazino gde su statističke oscilacije normalna matematička pojava.
Kao i svi oni kockari u odelima o kojima sam pisao, bili su bolesno pohlepni. Te noći su se znojili, bledeli i nervozno šetali iza leđa, gledajući kako lokalni prosjak bukvalno razbija banku i prazni im kasu.
Jutro na ledenom betonu
Imao je 20.000 evra čistog keša u rukama. Novac koji je mogao da mu plati stanarinu za narednih par godina, da ga skine sa ulice i da mu vrati bar delić izgubljenog dostojanstva.
Ali on nije stao.
Posle duge i iscrpljujuće noći koja je lomila živce celom pitu, statistika je rešila da ispegla varijansu. Počeo je da gubi. Onaj isti agresivni, napadački stil igre koji ga je digao iz mrtvih, sada ga je zakucavao u dno. Nije hteo da sačuva ni deo, jer napadač ne ume da se brani. Išao je do kraja.
Izgubio je apsolutno sve. Do poslednjeg dinara.
Izašao je iz sale praznih džepova, isto onako kako je i ušao. Tog jutra, kada sam završio smenu i krenuo kući, video sam ga. Spavao je na ulici, na golom betonu, nedaleko od ulaza u kazino.
Par sati ranije bio je kralj sa 20.000 evra u džepu. Sada je ponovo bio samo mrtav igrač i beskućnik koji čeka sledeću noć. Ovakav sirovi pad i gubitak kontrole čine samo deo onoga što kriju ispovesti krupijea.